Javne nabavke Dokumenti Izvestaj o radu Program rada ustanove

13. januar (ponedeljak), 17.00 časova
Galerija „Dobo Tihamer”

u organizaciji OKU „Cnesa”


NASLEĐE GRADA BAJA MARE „VELIKI RUDNIK”

Susret sa umetnikom

Srdačno očekujemo sve zainteresovane na dan zatvaranja izložbe Emila Lajoša Kovača iz grada Satu Mare u Rumuniji. Izložbu zatvara reformatski sveštenik Elemer Satmari i slikar Šandor Kerekeš iz Subotice.

Ulaz je besplatan.

17. januar (petak), 18.00 časova
Galerija „Dobo Tihamer”

u organizaciji Regionalnog Kreativnog Ateljea


ŽIVOTNA DELA KANJIŠKOG VAJARA ANTALA KOVAČA

Izložba i prikaz knjige povodom Dana mađarske kulture

Nakon višegodišnjeg pripremnog rada Regionalnog Kreativnog Ateljea (RKA), izdavačka kuća „Forum“ iz Novog Sada krajem prošle godine objavila je album „Kovač“ (uz asistenciju RKA).
Povodom Dana mađarske kulture u Galeriji „Dobo Tihamer” možete pogledati jednu obimniju izložbu radova Antala Kovača. Izložba se otvara – kao i obično – prikazom knjige na licu mesta, a nakon razgovora o umetniku biće projekcija nekoliko hiljada fotografija statua.
Gosti: Oto Tolnai i Zoltan Bičkei, urednici knjige, i Gabor Virag i Janoš Brener iz izdavačke kuće „Forum”.

Ulaz je besplatan.

24. januar (petak), 18.00 časova
Dom umetnosti, Velika sala

u organizaciji OKU „Cnesa”


VEČNA ZIMA (mađarska istorijska drama, 110 minuta)

Edukativno prikazivanje filma

režija: Atila Sas
Film Atile Sasa je snimljen u znak sećanja na onih 250 hiljada mađarskih državljana koji su deportovani u Sovjetski Savez, a od kojih se 100 hiljada nikada nije vratilo.
U decembru 1944. ruski vojnici priveli su žene u malom selu na Južnom Podunavlju. Rekli su im da ih vode na posao na tri nedelje. Iren, mlada švabkinja čiji se muž bori na frontu, ostavlja svoju devojčicu i roditelje i odlazi u nepoznato.
Stavljeni su na vagone i posle dugog i gorkog putovanja vozom nađu se u kampu u Donjeckom basenu.
Film je zasnovan na noveli Janoša Havašija „Devojčice, vreme je prošlo”, zasnovanoj na ličnoj priči njegove majke Iren, njenim razglednicama i istraživanjima zasnovanim na istima. Gost večeri je dr. Janos Havaši.
Film je već osvojilo brojne filmske nagrade.
Glumica Marina Gera, rođena u Segedinu, preuzela je Međunarodnu nagradu „Emmi” za najbolju glumicu u Njujorku krajem novembra ove godine. Nijedna mađarska glumica do sada nije nominovana za ovo prestižno priznanje.
Večna zima je već ranije osvojila nagradu „Prix Europ”a za najbolji evropski tv film, a Atila Sas je osvojio nagradu za najbolju režiju na filmskom festivalu u Montrealu. Ova nagrada je takođe dobrodošla jer skreće pažnju na ovo izvanredno delo, koje je jedinstveno, s obzirom na temu u seriji mađarskih filmova.
Film je napravljen 2018. godine uz podršku Memorijalnog odbora „Gulag”.

Nakon projekcije filma organizujemo neformalni razgovor.
Srdačno očekujemo svakog sve u čijem srodsvtu ili poznanstvu bilo osoba koji su poslati u Gulag.

Ulaz je besplatan.

27. januar (ponedeljak), 19.00 časova
Dom umetnosti, Velika sala

u organizaciji Lokalne samouprave


DAN SVETOG SAVE

Ulaz je besplatan.

28. januar (utorak), 17.00 časova
OKU „Cnesa”, Podrum

u organizaciji Zdravstvenog centra „Eleki” i Udruženja velikih porodica opštine Kanjiža „Kutak”


VEGANSKI KULINARSKI KRUG

Januarska tema: Zamena umesto čokolade

Ulaz je besplatan.

31. januar (petak), 17.00 časova
Galerija „Dobo Tihamer”

u organizaciji OKU " Cnesa"


VEZ SA PERLICAMA

Izložba radova Ane Njikuš, instruktorke za tkanje i vez u Tati

Ana Njikuš rođena je 1951 godine u naselju "Szőny". Završila je školu za dekoratera i ukrašavanje izloga u Budimpešti. U svojoj odabranoj profesiji radila je 13 godina. U međuvremenu, uz pomoć Đerđija Čokoša, upoznala se sa tkanjem. Kao delegat u svojoj županiji, 1980. godine završila je kurs tkanja na Zavodu za narodnu kulturu. Vrativši se u svoju županiju, počela je da drži kurs tkanja u Tatabanji 1982., u Tati 1983., u Komaromu 1984. godine i potom u Đeru. Stotine devojaka i žena naučile su od nje tkanje.
Ana vodi Dom kulture u Komaromu, čiji je profil orijentisan na očuvanje tradicije i stvaranje lokalnih vrednosti. Njen profesionalni rad priznat je sa 19 nagrada i brojnim pozivima na izložbe u Mađarskoj i inostranstvu. Uvek traži nešto novo u svom kreativnom radu, koristeći nove tradicije, istražuje stare tekstilne tehnike i dobija nove ideje za svoj budući rad.
Tokom leta, u Tati održava zanimanja u kampu za negu talenata i za mlade iz Kanjiže. U vezi sa istraživanjem sanduka iz Komaroma, bliska je saradnja sa partnerima iz Kanjiže.

Ulaz je besplatan.