Glume: Aron Balaž (dobitnik nagrada „Jasai Mari”, „Patakijev prsten”, „Sterija”), Zoltan Devai, Timea Lerinc (dobitnica nagrada „Patakijev prsten”), Mate Nešić, Arnold Pap, Aron Silađi, Judit Verebeš, Đerđ Virag
Režija: Kinga Mezei (dobitnica nagrada „Jasai Mari”, „Patakijev prsten”)
Scenska adaptacija: Kornelija Goli
Muzika: Silard Mezei (dobitnik nagrade „Sterija”)
Scenografija: Peter Ondraschek
Kostimograf: Aleksandra Pešić
"... iste godine i istog dana smo se rodili, pa čak i na isti sat i isti minut: 29. mart 1885. godine, na Cvetnu nedelju tačno u šest sati ujutro.
... u sve loše stvari me je uveo on. On me je prosvetlio kako se rađa dete, on mi je objasnio po prvi put da su odrasli žuti naduti tirani, koji mirišu na duvan, ne zaslužuju poštovanje, jer su ružniji od nas i ranije umiru, on me je ohrabrio da ne učim, on me je podsticao da nasilno otvorim očevu fioku i otvorim njegova pisma, on me je naučio da pevam, lažem i pišem poeziju, on me je ohrabrio da naglas kažem nepristojne reči, on me je nagovorio na prvu cigaretu, na prvu čašu rakije, on me je naveo na telesna zadovoljstva, on mi je otkrio da postoji tajno zadovoljstvo u bolu, on je odcepio ožiljak sa rana koje svrbe, on je pokazao da je sve relativno; da i žaba može da ima duša kao i jedan direktor, zahvaljujući njemu sam zavoleo životinje, i nemu osamljenost, on je uneo ironiju u moja osećanja, u moj očaj pobunu, on mi je savetovao da budem na strani onih, koje većina pljuje, zatvara i obesi, on je propovedao da je smrt večna, i on je želeo da poverujem u tu laž, protiv kojem sam se protivio rukama i nogama, da Bog ne postoji. " (Deže Kostolanji)
|
